Kragujevčanka Ksenija Kočetova o svetlima koja su se upalila, muzici i Beoviziji

- -
0

ksenija kocetova malaKragujevčanka Ksenija Kočetova, sa ukrajinskim muzičkim obrazovanjem i muzičkom numerom „Svetla pale se za nas“ plasirala se u polufinalni deo ovogodišnjeg „Beosonga“ i to smatra velikim ličnim, ali i uspehom celog tima. Pročitajte šta nam je Ksenija ispričala o „Beosnogu“, Sari, Mirni i Neveni, baletskom igraču Konstantinu Kostjukovu, svom detetu, maloj Katarini čarobnog glasa, žvotu i studijama u Ukrajini. Za vas smo izdvojili i fotografije sa priprema i proba za Beosong.

Kada ste otkrili svoj talenat?

Verovatno još u maminoj utrobi, tako bih se našalila… Ako me sećanje ne vara, otkrio ga je gospodin Milan Tomić i zahvaljujući njemu sam sa samo tri godine postala stalni član tadašnjeg gradskog hora „Dečje iskre“, a već u petoj krenula u muzičku školu i počela da sviram violinu u klasi profesorke Miroslave Stojković-Pantelić, koja je postala moja „druga mama“ i koju i danas neizmerno volim i poštujem. To su ljudi koji su me upoznali sa muzikom i učinili da ona postane deo mene. Veliku ulogu je odigrao i „Mocartov smeh“ – sećam se da je to bio prvi film koji sam gledala sa mamom i tatom u bioskopu „Šumadija“, zaspala na pola… ali „Mocartov smeh“ i njegova divna muzika su me fascinirali!

Muzička akademija u Kijevu pružila Vam je dodatna znanja o muzičkoj umetnosti, a tamo ste upoznali i supruga. Recite nam nešto više o tom periodu.

– Zahvaljujući mojim divnim roditeljima, baki i deki, imala sam ogromnu sreću i mogućnost da studiram violinu u Kijevu, da se družim, živim i „delim koricu hleba“ sa ljudima iz celog sveta i mislim da je to najveće i najlepše iskustvo koje čovek može da dobije. Beskrajno sam im na tome zahvalna! Pored klasike koju sam studirala, imala sam priliku da upoznam muziku i kulturu mnogih zemalja i steknem divne prijatelje. Pri samom kraju studija sam upoznala svog supruga, koji je već tada bio veoma uspešan i poznat kijevski saksofonista. Zahvaljujući njemu sam upoznala i zavolela džez i posle Muzičke akademije rešila da se vratim svojoj „prvoj“ ljubavi – pevanju!

Za vreme studija sigurno ste više puta pomislili na rodni grad. U tim trenucima, gde ste najviše poželeli da se nađete, koje mesto vam je najviše nedostajalo?

– Ne više puta… svaki dan sam mislila na svoj rodni grad! I sad kad se setim… suze same naviru na oči. Najteže mi je bilo u najlepšim trenucima…da! Sećam se da kad god sam bila najsrećnija i doživljavala divne i neverovatne stvari, u dubini duše sam bila uvek tužna što moja sestra, moji prijatelji i porodica nisu mogli da vide, čuju i dožive sve to zajedno sa mnom. Najviše mi je nedostajala sestra i najbolje drugarice, sada već kume – moje dve Ane!  Želela sam da imam moć da teleportujem ceo Kijev u Kragujevac i obratno!

Kako biste nam opisali Vašu karijeru u šest reči?

– Katarina, Maks, muzika, ljubav, upornost i rad!

U toku su završni radovi na Vašem prvom solističkom albumu. Šta publika može da očekuje?

– Mislim da je ovaj album plod velike ljubavi, predanosti i pozitivne energije ogromnog tima! Na albumu je radilo toliko divnih kolega, prijatelja, genijalnih muzičara i svako od nas je uložio deo sebe. Moram da se zahvalim Zoranu Marjanoviću – Čedi, bubnjaru Emira Kusturice & No Smoking Orchestra, koji nam je nesebično i cistog srca „otvorio vrata“ svog studija u kojem su se snimale skoro sve pesme. Veliko hvala i mom divnom producentu Vladimiru Jovančiću. Niski poklon i doživotna zahvalnost svim prijateljima i kolegama koji su radili i rade na ovom albumu! Ono što publika može da očekuje je veoma pozitivan funky, jazzy, crazy music  na srpskom i engleskom jeziku.

Koliko je bilo naporno pripremiti se za nastup na ovogodišnjem Beosongu?

– Zar Beosong već prođe?  Volim da se šalim, ne uzimajte mi za zlo! Iskreno, bilo je veoma naporno, zabavno, radno… i skupo, jer nažalost, ove godine su svi takmičari sami finansirali svoje nastupe. Ali se isplatilo! Okupila sam sjajan tim prijatelja i profesionalaca u svojim branšama, kojima se i više nego ponosim! Pripreme su trajale mesec dana i za to vreme postali smo mala kreativna porodica, koja je tek počela sa radom! Nastup na Beosongu je nas zajednicki „prvenac“, na čelu sa genijalnom Anom Halas, koja je ujedno i koordinator projekta gospodina Sanje Ilića i Balkanike „Konstantinus Magnus“, koji ćete imati prilike da vidite već početkom juna, u Nišu.

Poznato nam je da ste koreografiju i scenski nastup za pesmu „Svetla pale se za nas“ pripremali u baletskom studiju Konstantina Kostjukova. Da li ste na još neki način sarađivali sa ovim umetnikom i kakav je osećaj sarađivati sa poznatim baletskim igračem?

– Koreografiju je radio moj divni prijatelj Aleksandar Marković iz plesnog studija 2HOT4STAGE, koga ste zajedno sa Ilijom Antićem već imali prilike da vidite u finalu prve sezone TV show-a „Ja imam talenat“. Na sceni su sa nama bile i dve divne Danijele iz njihovog studija, kao i naša sugrađanka Milica Dimitrijević, koja je na trećoj godini FDU-a, na odseku za kameru. Par nedelja smo imali probe u plesnom studiju „Sinatra“, ali kako se budžet smanjivao, a i naša scenografija je zahtevala veći prostor, obratili smo se za pomoć gospodinu Kostjukovu, koji nam je otvorenog srca izašao u susret i dozvolio da nekoliko proba održimo u Narodnom pozorištu. Nažalost, nisam imala prilike da sarađujem sa njim, ali sam imala priliku da ga lično upoznam pre par godina posle predstave „Grk Zorba“, u Novom Sadu, jer mi je jedna od najboljih drugarica iz srednje škole praunuka Grka Zorbe! Velika privilegija i jedan od mojih najlepših rođendana. Čovek velikog srca i besprekorni profesionalac!

Kako tumačite neprolazak u finale Beosonga? Da li je Srbija gluva za vrstu muzike kojom se bavite?

– Sam prolazak u najboljih 15 pesama Srbije je za nas ogroman i neočekivan uspeh i samim tim smatram da se u Srbiji već dešava neka vrsta „muzičke revolucije“. Veoma sam srećna i zadovoljna zbog toga. Za mene lično i ceo moj tim, uključujući i kreatora Ivana Golubovića I Hair & Make-up umetnicu Dušicu Dramičanin, kao i njenog asistenta Aleksandra Dramičanina sam Beosong je pobeda. Srbija nije nikada bila gluva, niti će!

Koliko pratite Evrovizijui šta mislite da je razlog njene ogromne popularnosti i dugovečnosti?

. Evroviziju pratim otkad znam za sebe i razlog njene popularnosti  dugovečnosti je publika koja je voli. Jedino što mi je žao je što to više nije onaj stari, dobri, festival pesme…

Kakve su Vaše prognoze za plasman Srbije i pesme „Ljubav je svuda“ u Malmeu?

– Mirna, Nevena i Sara su preslatke, divne devojke i mislim da će svoj posao odraditi maksimalno profesionalno. Za njih će odlazak u Malme  biti ogromno iskustvo i želim im sve najbolje od srca.

Ponosna ste mama jedanaestogodišnje Katarine koja je već pridobila pažnju mnogih medijskih kuća zahvaljujući magičnoj boji glasa i ogromnom talentu. Šta je mala Katarina nasledila od mame, profesora violine prelepog glasa, a šta od tate, poznatog kijevskog saksofoniste?

– Katarina je plod naše beskrajne ljubavi i naš najveći uspeh i ponos! Od oboje je nasledila ljubav prema muzici i umetnosti uopšte. Za svoje godine, veoma je samostalna, vredna i već veliki profesionalac u ovom poslu. Ona je razlog našeg postojanja, borbe i istrajnosti, kao i naš najveći kritičar. Katarina je ljubav!

Da li smatrate da će Katarina u Srbiji moći da izgradi karijeru?

– Uh… mislim da je u ovom trenutku to veoma teško pitanje. Katarina poslednje dve godine veoma uspešno nastupa na međunarodnim dečjim festivalima i već je dovoljno poznata u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, a u Makedoniji je 2011. bila i dobitnik Prve nagrade na festivalu „Čunga Lunga“, koji se održava u Ohridu. Piše pesme, komponuje i trenutno se sprema za republičko takmičenje iz klavira. Nažalost, od svih zemalja na Balkanu, Srbija najmanje obraća pažnju i neguje svoje talente, ali ja sam večiti optimista, tako da čvrsto verujem da će se i to uskoro promeniti.

Kada ste poslednji put nastupili u Kragujevcu?

– Ako me pamet ne vara… početkom prošle godine sam poslednji put gostovala u Kragujevcu.

Da li Kragujevčani mogu da očekuju Vaš nastup i kada?

Najteže pitanje za kraj! Kragujevac je deo mene i kragujevačka publika je najbolja publika na svetu! Da se samo ja pitam već bih bila tu i „vrištala na sav glas“!

[wzslider autoplay=”true” lightbox=”true”]

FOTO: Milica Dimitrijević

Nema komentara

Odgovorite