Kragujevčanka Ivana Vuković na daskama koje život znače

- -
1

Kragujevčanka Ivana Vuković, diplomirala je glumu na Akademiji umetnostu u Novom Sadu u klasi profesorke Jasne Đuričić (asistent Sanja Ristić). Danas se uspešno bavi glumom i izgradila je karijeru, na kojoj bi joj pozavidele i mnoge starije koleginice. Glavna uloga u filmu „Sestre“, reditelja Vladimira Paskaljevića, donela joj je nagradu „Carica Teodora“ na „Filmskim susretima“ u Nišu.

Međutim, Ivana se više bavi pozorišnom glumom i na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu igra predstavu „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“ Biljane Srbljanović u režiji Slobodana Unkovskog, zatim duo dramu „Aj Karmela“ i mnoge druge.

Već nekoliko godina za redom Ivana zajedno sa svojim kolegom i prijateljem Filipom Đurićem drži letnje radionice Dramskom studiju i Dečijoj pozorišnoj radionici Doma omladine. Na svoje mlađe kolege preneli su svoja razna glumačka iskustva.

Kada ste kao dete razmišljali o tome šta želite da budete kada porastete, da li je gluma bila u opticaju?

Ja sam jako kasno, tek sa 13 godina, došla u Dom omladine i upisala se u Dečiju pozorišnu radionicu. U tom periodu sam shvatila da se ne ispoljavam dovoljno kroz muziku, kojom sam počela da se bavim još kao mala i da mi treba ekipa, grupa, ljudi… Gluma je bila nešto u čemu sam odlično funkcionisala. Tako da sam tada shvatila, a kasnije, kroz srednju školu i prelomila, da je gluma ono što me više vuče u srcu od sviranja gitare.

Šta za Vas predstavlja veći izazov, pozorišna ili filmska gluma?

Ne mogu to trenutno da odvojim, jer smatram da nemam dovoljno iskustva. Pozorištem se više bavim i kroz pozorište sam učila glumu, ali zahvaljujući svojoj profesorki glume, Jasni Đuričić, koja je genijalna i koja nas je učila divnim stavrima, koje mogu da koristim i na filmu i u pozorištu, volim da se igram i u jednom i u drugom mediju.

Film „Sestre“, u kojem tumačite glavnu ulogu, govori o jednoj veoma osetljivoj temi. Da li Vam je u nekom trenutku u toku snimanja bilo teško da odradite neke scene?

Bilo mi je teško sve vreme snimanja, zato što ja imam mlađu sestru Lilu, a lik koji tumačim u filmu „Sestre“ – Marija, takođe ima mlađu sestru i to me je pratilo za vreme snimanja filma. Možda je to pečat, koji je bio najači, vezan za tu ulogu.

Postalo je već tradicija da držite letnje radionice različitog karaktera Dramskom studiju Doma omladine. Recite nam nešto više o ovogodišnjoj radionici.

Filip Đurić i ja smo uvek oduševljeni kada dođemo ovde, zato što volimo da radimo zajedno i zato što želimo da ono što smo naučili podelimo sa svim članovima i Dramskog studija i Dečije pozorišne radionice, jer će im to sigurno značiti. Prošli put je bilo kompleksnije, jer smo radili i sa malima i sa velikima i više smo se igrali. Ove godine smo odabrali temu, koju smo smatrali primerenom njihovom uzrastu, a to je kontakt sa sobom, unutrašnje zagrevanje njih i kao glumaca i kao individua, i privatno i na sceni i nešto što su spoljna sredstva, pa smo to uklopili.

Kakvi su Vaši planovi za dalje napredovanje u karijeri?

U oktobru će izaći premijera predstave „Galeb“, A. P. Čehova u režiji Tome Janežiča u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, gde imam priliku da i sa svojom prefesorkom i profesorom i svim ljudima sa klase, a posebno sa Filipom, budem na sceni, tako da je to nešto ka čemu trenutno idem.

Slične vesti

1 komentar

  1. Наравно, сви талентовани млади Крагујевчани, главом без обзира, напуштају родни град, јер им он не оставља простора да рашире крила и афирмишу се у потпуности. Овај град има САМО једно позориште. Греота и срамота!

Odgovorite