Kragujevački boem Miloš Šebek

- -
0

Opšte je poznato da muzika spaja ljude, magnet dobre energije i opuštanja  pronašao je mladić koji oko svog ritma okuplja sve generacije u različitim ambijentima.

Apsolvent na Filološko- umetničkom fakultetu, odsek harmonika očarao je Kragujevac nekom čudnom muzikom koja u sebi sintetizuje različite muzičke pravce začinjene šmekom posebnosti.

 

Za Ritam grada o putanjama mužičkom uspeha govori Miloš Šebek:

Možeš li da se predstaviš našim čitaocima?

– Miloš Šebek, rođen 07.08. 1988. Lav u horoskopu. Završio sam Nižu srednju muzičku, sada sam  apsolvent Muzičke akademije odsek harmonika još par ispita me deli od diplome.

Pored toga što si redovan student, ti si neko ko je ovaj grad apsolutno začarao zvucima harmonike sa odličnim glasovnim potencijalom, kako je sve počelo?

– Veliku ulogu u svemu tome igra moja škola i muzičko obrazovanje, to mi daje prednost i mogućnost da eksperimentišem. Krenuo sam recimo slučajno, svirao sam prevashodno za svoje društvo zato što volim našu narodnu muziku (pravu narodnu muziku). Onda je usledio period kada tu spontanu svirku zamenjujem profesionalnom u potrazi za dzeparcem u srednjoškolskim danima . I tako je ostalo do dana današnjeg. Ljudi su prihvatili to što mi radimo i trudimo se da očuvamo stečenu reputaciju novim, kvalitetnijim repertoarom.  Ipak radimo za nijansu drugačije od ostalih, izgadili smo sopstveni muzikči „fazon“ i ne odsupamo od njega.

Da li je bilo situacija koje ti nisu prijale?

– Manje-više, svakako ovaj posao nije za hvalu jer se radi noću, sa ljudima koji konzumiraju alkohol. Ali iskeno nije bilo nekih neprijatnosti.

Anegdotu sa svirke koju rado deliš sa prijateljima?

– Evo jedne kratke, svirali smo u jednom restoranu i na spisku pesama bila je „Laže me zec“ i mi potpuno zatečeni ne znajući o čemu je reč odgovaramo da ne znamo pesmu, a ustvari radilo se o pesmi „Laže mesec“. Ljudima se veoma sviđa izvođenje stranih hitova na harmonici, postoje lokali gde izvodimo upravo ono za šta smo školovani jedan ozbiljniji muzički repertoar. Ima puno anegdota u ovom poslu.

Gde vidiš sebe za deset godina ?

– Moja profesionalna interesovanja odnose se na profesorsku karijeru, trudiću se da ostanem na fakultetu ili da budem profesor harmonike u Nižoj muzičkoj. I naravno neću zanemariti ni svirke jer nismo zadovoljni profesorskom platom. (smeh!)

Da li planiraš da postaneš „član“ etradne scene Srbije?

– Nemam te ambicije, ali svakako bih voleo da ovo što mi radimo dođe do određene medijske pažnje . Evo ekskluzivno za vaše čitaoce u novembru izlazi naša prva pesma. Moram samo da napomenem da bez mojih kolega koji su vrsni muzičari sve ovo ne bi bilo ovako, bez Pakija, Stefana  Jakovljević,  Šefa.

Poruka čitaocima?

– Da što više ulažu u sebe, obrazovanje i sport kao vodeći faktori ka uspehu i kvalitetnom životu.

Nema komentara

Odgovorite