Katarina Kata Kojadinović na pistama dobrog ritma

- -
0

Sa višemesečnog odmora koji provodi kod svoje mame u Grčkoj, ekskluzivno, samo za portal Ritam grada Katarina Kojadinović je odlučila da oduzme sebi dragoceno vreme i da odgovori na naša pitanja, kako bi njeni sugrađani saznali šta je sa zvezdom jednog od najgledanijih emisija „Prvi srpski top model“.

Osvrtanjem na pomenutu emisiju dolazimo do zaključka da se izdvaja različitošću, spontanom razmaženošću koju ne zloupotrebljava. Kako sama kaže, voli da spava, ali je sanjar koji svoje snove oblači u realnost, neko kome ni oblaci nisu bili daleko ali se ipak opredelila za stabilan hod po pistama najvećih modnih metropola.

Gde se trenutno nalaziš, u Kragujevcu ne možemo da te pronađemo, radiš li?

Ipak ste me pronašli. Na odmoru sam još uvek, kod mame u Grčkoj, dolazim početkom oktobra i čim stignem krećem sa radom. Čeka me dosta angažmana u Beogradu – beogradski „Fashion Week“, a imam i par ponuda iz inostranstva, tako da sam zadovoljna jer me čeka dosta posla.

Možeš li čitaoce Ritma grada da uputiš u to ko je Katarina Kojadinović?

Rođena sam 22. aprila 1991. godine u Kragujevcu, završila srednju školu za arhitekturu, a upis na  fakultet  će malo da pričeka jer želim da se potpuno posvetim onome što volim. U slobodno vreme volim da pišem pesme i tekstove i da brinem o životinjama. Trudim se da uvek sve posmatram sa pozitivne strane i učim na svojim greškama. Umesto da se kajem zbog njih, izvući ću sve najbolje iz toga. Ambiciozna sam i uvek ostvarim sve snove, jer se trudim oko njih i želim najbolje za sebe! Dosta pažnje posvećujem zaštiti životinja, jer one ne mogu same birati svoj put! Uvek kasnim, umem biti lenja, ponekad i histerična.

Gde vidiš sebe za deset godina?

Ne volim da gledam tako daleko u budućnost, samo se nadam da ću biti srećna! Do tada ću sazreti još više i možda će mi biti neke druge stvari važnije od onih koje su sada, tako da je pravi odgovor na ovo pitanje – za 10 godina želim da budem zaista srećna, okružena porodicom i prijateljima i da radim srcem!

Omiljeni poslovni angažman do sada, najluđi i najbliži tvom ukusu?

Svi poslovni angažmani koje sam dobila do sada su mi podjednako dragi, jer sam ih baš ja dobila i svaki novi je sve draži i što su cešći to su bolji.

Šta te je najviše privuklo u manekenstvu?

Još od malena sam volela da se slikam, obuvala mamine štikle i oblačila njene haljine, šetala po dnevnoj sobi zamišljajući kako je to moja „mini revija“, naravno tu je bila mama koja je morala sve to da slika jer je poziranje ispred foto-aparata nešto što me najviše privlači i u čemu se najbolje snalazim.

Koje preporuke bi dala devojkama koje žele da se opobaju u novom serijalu?

Da bi učestvovale u takvom rijaliti programu potrebno je da pored fizičkog izgleda poseduju ogromnu psihičku spremnost. Velika je konkurencija i uvek treba davati svoj maksimum, biti različita, upadljiva, na pozitivan način naravno. Moraju biti spremne na sve jer tu je daljina porodice i prijatelja, izolacija od spoljnog sveta, čekanje snimanja po ceo dan, umor, kako fizički tako i psihički.

Odavala si utisak razmažene, žargonski rečeno „njanjave“ devojčice koja je ipak prednjačila u broju angažmana za revije i fotografisanje. Kako to objašnjavaš?

Ja jesam pomalo razmažena i volim da se prenemažem, ali time ne ugrožavam druge i to kreatorima nije smetalo, jer na revijama i fotografisanjima ljudima je bitna moja profesionalnost i fizički izgled i ne zanima ih da li sam razmažena

Stekli smo utisak da su ti slatkiši slaba strana, otuda i nadimak Candy, da li se odričeš nečega zarad karijere pored slatkog poroka?

Nisam se odrekla skroz slatkiša, samo ih jedem u ograničenoj količini jer sam imala probleme sa licem i morala sam da nađem granicu. Obzirom da je modeling moj životni poziv, nije mi problem da se odreknem nekih stvari. Nikada nije traženo od mene neko preveliko odricanje.

Kako je sarađivati sa modnim „kremom“ naše zemlje?
Dosta mi je pomoglo što sam upoznala sve te ljude, jer sada znam kako taj svet funkcioniše, šta se traži i ostvarila sam dosta kontakata za dalji rad.

Neminovno je da te ljudi danas prepoznaju na ulici. Kako se nosiš sa tim s obzirom da si veoma mlada i to je veliki uspeh stići do prvih pet?

Lagala bih, kada bih rekla da mi ne prija kada me ljudi prepoznaju na ulici, zamole za sliku ili autogram i čestitaju na dosadašnjem uspehu. Uvek sam ljubazna prema svima, iako neki ne znaju za granice!

Koje kurseve  slediš na pisti uspeha?

Ne posustajem nikada, radim na sebi i trudim se da budem bolja iz dana u dan, učim kroz život, ostajem na zemlji i znam da posle teškog perioda uvek dolazi bolji. Uvek grabim svaku šansu jer se ne pružaju često!

Definicija svega što te čini srećnom?
Porodica me čini najsrećnijom, moja mama, ujak i moj pas Čeda. Verujem da su nasmejane devojke najlepše devojke, verujem da je smeh najbolji lek za sve. Verujem u ljubav i poljupce. Znam da treba biti najjači kada je najteže, znam da je svaki novi dan bolji dan i znam da ništa nije nemoguće, verujem u čuda. Živim život i zato sam srećnica. Veliki pozdrav za sve čitaoce Ritma Grada od Katarine Kojadinović.

Nema komentara

Odgovorite