Darko Živanović – Iz Kragujevca na Olimpijske igre

- -
0

Posle više od deset godina, jedan kragujevački atletičar će predstavljati našu zemlju na Olimpijskim igrama. Reč je o reprezentativcu Srbije iz redova kragujevačkog Radničkog, Darku Živanoviću. On je Roterdamski maraton završio na 26. mestu, od 7.530 učesnika, koliko je stiglo na cilj, i što je najvažnije, najdužu atletsku disciplinu istrčao je za dva sata, 17 minuta i osam sekundi i ostvario B normu za Olimpijske igre (2:18:00).

Darkova ljubav prema atletici rodila se još u osnovnoj školi, kada je uporedo sa treninzima fudbala učestvovao i na školskim krosevima. Međutim, da u njegovim venama teče šampionska krv najavio je u sportu koji je prvo počeo da trenira – rvanju, a „kraljici sportova“ ozbiljno se posvetio tek u juniorskom uzrastu.

– Atletikom sam ozbiljno počeo da se bavim relativno kasno, početkom 2006. godine, tada već kao stariji junior, a pre toga sam se takmičio u rvanju, grčko-rimskim stilom, u kojem sam bio prvak Jugoslavije za mlađe pionire. Nakon toga sam počeo da treniram fudbal, ali kada sam shvatio da i nemam baš raskošan talenat i da mi je potrebna veza kako bih uopšte dobio šansu na nekoj utakmici, odlučio sam da pređem na atletiku. Znao sam da to ne može biti promašaj, jer sam se uporedo sa fudbalom takmičio i na školskim takmičenjima, i nisam se prevario.

Poziv za reprezentaciju Srbije stigao je 2006. godine, za Kros Balkana sa kojeg se Darko vratio sa bronzanom medaljom. Četiri godine kasnije, sjajnom pobedom na ekipnom Evropskom prvenstvu B lige u disciplini 3.000 metara sa preprekama (stipl), doneo je maksimalan broj bodova našoj nacionalnoj selekciji, a potom su usledile pobede na uličnim trkama i priznanje za sportistu grada Kragujevca. Teško je nabrojati sva ostvarenja ovog mladog sportiste, ali svakako da je olimpijska norma kruna njegove dosadašnje karijere.

– Definitivno se moj najdraži uspeh u atletici dogodio 15. aprila u Roterdamu kada sam ispunio normu za Olimpijske igre u Londonu! Olimpijske igre su san svakog sportiste, pa tako i moj. Živeti olimpijski san je privilegija koja se mora krvavo steći i do nje se ne može doći preko noći. Ja sam prošao taj put i srećan sam što nisam odustao, jer bi to bila velika greška. Po ulasku u cilj bio sam gotovo nesvestan rezultata koji sam postigao, tek posle nekoliko minuta do mene je počelo da dopire da sam ispunio normu i suze su krenule same od sebe. Svi smo bili presrećni zbog ostvarenog rezultata. Tri dana posle trke počeo sam da shvatam koliku je pažnju javnosti privukao ovaj rezultat i koliko sam ljudi obradovao, što mi je neizmerno drago.

Zaista je Darko obradovao sve ljubitelje sporta u Srbiji ovim uspehom, do kojeg nije bilo nimalo lako doći, pogotovo što je jak vetar duvao pravo u prsa atletičarima.

– Trka u Roterdamu je za mene bila pravo iskušenje. Bio sam spreman sve da istrpim samo da vidim rezultat ispod 2:18 i to se na kraju ostvarilo. Trčao sam u grupi, od 15. do 20. kilometra, ali su onda maratonci počeli da otpadaju pod naletima jakog vetra. Znao sam da ne smem da usporim i uspevao sam da održim dogovoreni tempo, zbog čega sam ostao potpuno usamljen, što je fizički i mentalno iscrpljujuće. Staza je bila ravna i asfaltna, ali je na mostovima vetar bio još jači, pa sam zbog čestih promena u ritmu na 35. kilometru bio jako iscrpljen, toliko da sam pomišljao da neću stići do cilja. Ali živ čovek može sve da istrpi, trčao sam do „poslednjeg daha“, pa sam i ja došao do svog cilja, iako je bilo jako teško.

Neki od trenutno najboljih i najsikusnijih svetskih maratonaca najavljivali su napad na svetski rekord, koji je bio ugrožen sve do 35. kilometra, a Živanoviću je ovo bio tek drugi maraton u karijeri, posle podgoričkog, 2009. godine, kada je trku završio na petom mestu (2:22:36). Kako Darko još uvek nije u najzrelijim godinama za maratonca, od ogromnog značaja bilo mu je iskustvo koje je na njega preneo trener Vlasta Stevanović, sa kojim ima višegodišnju saradnju. Njih dvojica su za to vreme postali veliki prijatelji i van atletske staze, često su ulagali novac iz sopstvenih džepova kako bi se Darko što bolje pripremio za izazove koji su sledili, išli su korak po korak, i to im se na kraju vratilo u nečemu što pare ne mogu da kupe.

– Za maraton sam počeo da se spremam još prosle godine na Kopaoniku. Omogućen mi je smeštaj u Kragujevackom odmaralištu, a ja sam to dobro iskoristio i uhvatio zalet za London. Nikada ne bih istrčao rezultat ni približan normi da oko mene nisam imao ljude koji me podržavaju. Pre svega podrška porodice je od velikog značaja za mene, a nakon toga višegodišnja saradnja sa trenerom Vlastom Stevanovićem koji je direktno zaslužan za moju formu i rezultate koje postižem u poslednjih šest godina. U trenažnom procesu mnogo mi pomaže fizioterapeut Dragan Jankovića Gagi, uz čiju stručnost uspevam da izbegnem povrede i da treniram u kontinuitetu dug vremnenski period. Veoma sam srećan što sam u Kragujevac doneo olimpijsku normu i trudiću se da predstavim svoj grad u najboljem svetlu! Sa druge strane, nadam se da će moj trud biti prepoznat i da ćemo trener Stevanovic i ja imati bolje uslove za dalje usavršavanje i napredak. Pošto je Kragujevac grad koji se jako brzo razvija i pruža uslove za razvoj vrhunskog sporta, iskreno se nadam da će nam biti omogućeno da lakše sprovodimo naše planove u nastavku karijere.

I tu se ne završavaju ambicije sjajnog kragujevačkog dugoprugaša. Već se okrenuo uličnim trkama po Srbiji i regionu, a potom će nastupiti na Kupu Evrope u španskom gradu Bilbao, 3. juna, kada će pokušati da izbori normu za Evropsko prvenstvo u trci na 10 kilometara, pa sa nestrpljenjem očekujemo nove uspehe, jer nas je Darko na njih navikao.

Nema komentara

Odgovorite