ZZŠ: Oslobađanje Vasiljevića i još jača politička akcija

- -
4

zzs 4-1-2013Kampanja MI SMO VAŠE KOMŠIJE počinje da beleži prve uspehe i to je najsnažniji podsticaj njenom uzlaznom trendu. Početni uspesi su, dakako, brza oslobađanja zatvorenih funkcionera ZAJEDNO ZA ŠUMADIJU u KRAGUJEVAČKIM POLITIČKIM PROCESIMA. Kao i ranije, oslobođenje funkcionera stranke i direktorke Direkcije za urbanzam, Mirjane Ćirić, tako i nedavno oslobađanje direktora stranke, Zlatka Milića, pokazuje neodrživost kreativnog policijskog pristupa temi krivice, ali i uspešnost nedavne reforme sudstva, koje ipak uspeva da održi integritet pred pritiscima policije. Izgleda da su najnovija politička vajkanja nad temom reforme sudstva zasnovana na paušalnim ocenama i na žalu reakcije za izgubljenim primatom policije nad pravosudnim organima.

Naravno, početni uspesi u kampanji MI SMO VAŠE KOMŠIJE ne mogu nas zavarati niti uljuljkati. Potpredsednik stranke Nebojša Vasiljević još uvek je zarobljen, i dokle god robija, bez suda i krivice, stranka nema preči cilj ni važniju temu od njegovog oslobađanja. A kada nam se i Vasiljević bude pridružio stvoriće se uslovi za donošenje novih odluka i objavljivanje odgovora na pitanja koja nas tište i opominju. Napominjemo: ZAJEDNO ZA ŠUMADIJU je jedina politička partija u celoj tranzicionoj jugoistočnoj Evropi u koju je posle promena od 2000. upala policija, što je neobično i za srpske političke prilike. Od obnavljanja višestranačkog sistema u postkomunističkoj Srbiji samo su SPO i ZZŠ partije koje je organizovano napala policija: premlaćivanjem funkcionera i upadom u prostorije stranke. Čime smo to zaslužili? Zato što se borimo za decentralizaciju Srbije i za bolji Kragujevac vođen sa pozicija lokalne samouprave? Mi smo znali da su za tu borbu potrebni posvećenost i istrajnost. Međutim, nismo očekivali “danak u krvi” kao zahtevanu cenu. To što se nasrnulo na našu slobodu, na zdravlje naših vodećih ličnosti, na spokoj naših porodica, nas neće pokolebati. To samo znači da je nečijom voljom za dalju političku igru ZZŠ podignut ulog. Nastavljamo sa igrom, a tako visok ulog nalaže nam da podignemo aspiracije, apetite i ukupnu gotovost.

Kako će u toj višoj ravni izgledati metodologija političkog delovanja ZZŠ saznaćete ubrzo. Ono što je sigurno: ništa više neće biti isto, samo će naši ciljevi ostati nepromenjeni. Naći ćemo način da snažnije zastupamo ideju decentralizacije, liberalnog političkog i ekonomskog podizanja Šumadije i Srbije, njen ulazak u NATO i EU.

4 Komentara

  1. Поштоване комшије из Заједно за Шумадију,

    мада се нисте обратили мени лично, већ свим грађанима Крагујевца, као пристојан грађанин, уз то рођени крагујевчанин, одговорићу на ваше постављено питање: “Да ли више верујете вашим комшијама или отуђеним центрима моћи?“

    Свакако да више верујем комшијама. Коме прво да се обратити за помоћ, ако не комшијама. Ко ће ми први помоћи, ако не комшије. Ви сте моје комшије и то ћете увек бити. Међутим у животу, увек постоји једно али….

    Ви драге комшије, не придајете исти значај својим комшијама. Ви своје комшије делите на изузетно важне, важне и мање важне, неважне и потпуно неважне. На основу свега што сам проживео за ове четири године од како сам поново постао ваш комшија, очигледно је да сте мене сврстали у потпуно неважног комшију.

    Ових дана пратећи разне медије, схватио сам колика је ваша брига о комшијама, па ме је дотукла чињеница да спадам у категорију ваших потпуно неважних комшија. Сазнање да сам у вашим очима потпуно неважан комшија, наносило ми је све јачи и јачи психички бол, тако да сам сваким даном морао да повећавам дозу попијених седатива, да би лакше преболео ту чињеницу.

    Ви моје драге комшије, не можете замислити како сам се осећао, гледајући колику подршку имају комшије које су сада у невољи, од комшија из градских управа и Јавних (комуналних) предузећа, са којима сам се сретао пре четири године када сам прибављао разне дозволе и потврде, које су ми биле потребне за добијање грађевинске дозволе.

    Чињеница да поједине комшије имају толики углед, и уживају толику комшијску љубав и солидарност, изазвала је у мени ЗАВИСТ, па сам потпуно несвесно починио један од главних смртних грехова, тако да ћу морати да посетитим Хиландар, да се у молитвама и посту, причестим, и за живота добијем опрост за учињени грех (ако је то могуће), како би ме ви, моје драге комшије, прихватили да вам будем бар неважан комшија, јер не могу да се помирим са чињеницом, да сам ваш потпуно неважан комшија.

    Како нисам могао да пронађем разлог зашто сте ме сврстали у потпуно неважног комшију, почео сам да претражујем историју своје породице, и дошао до непобитних чињеница. Мајчини родитељи су од 1920.год., живели у Крагујевцу, преко пута Светоуспенског саборног храма (нове цркве), где ми је рођена мајка, која је као и сви из њене породице, сахрањена на Варошком гробљу. Ја сам рођен 1948.год., у Крагујевцу, у ул. Војводе Путника, недалеко од кафане “Палигорић“, а од 1951.год., са породицом сам живео у улици која се налази на педесетак метара од Клиничког центра. У Крагујевцу сам завршио ОШ “Јован Поповић“, а после завршене гимназије (коју је завршила и моја мајка), од 1966.год., до 2008.год., живео сам у Београду.

    На основу наведених неспорних чињеница, може се закључити, да ја, ако се користи крагујевачки жаргон спадам у “чаршијанце“ или ти “калдрмаше“. Једина отежавајућа околност може да ми буде чињеница, да сам 42. године живео и радио у Београду, али и у том периоду свог живота више сам времена провео у Крагујевцу, него неки од вас, драге комшије.

    Како са старошћу јача чежња за повратком у завичај, вероватно из жеље да се животни пут, оконча у завичају у коме си рођен, ви сте 2008.год., постали моје комшије. Прихватио сам вас за комшије, упркос чињеници да су се крагујевачки домороци, моје старе крагујевачке комшије из младости, разбежале по разно разним крајевима кугле земаљске, пред најездом вас, мојих данашњих комшија, који сте дошли из села и заселака око Крагујевца (а и шире), из крајина и покрајина, из разних потока и долина, брда и планина (познатих по добром овчијем сиру), из рашке области и других руралних области, земље Србије, са жељом да се у Крагујевац никада не врате.

    Нисам веровао у приче избеглих крагујевачких домородаца, па сам од 2008.год., поново постао становник Крагујевца, ваш комшија.

    Почели су у посете да ми долазе пријатељи из Београда, и да ме некако чудно загледају. Тек пре неколико месеци, када су се уверили да је моје психичко стање нормално, смогли су храброст да ме питају, зар је моја љубав према Крагујевцу, толико јака, да сам пристао да живим у потпуно запуштеном делу града, који се налази у првој градској зони, где коловозом ширине 4 метра, дневно прође око 1.000 возила у оба смера, јер су неке комшије из надлежних градских управа тако планирале; да живим у делу града где нема тротоара, који је постојао пре педесетак година, који после разно разних копања никада није враћен у првобитно стање, па су пешаци којих није мали број због близине Клиничког центра, принуђени да гацају по блату, или да се крећу коловозом ризикујући да их неки аутомобил “покупи“; да живим у крају где нема кишне канализације, где су водоводне цеви од азбеста, где је асфалт пресвучен пре четрдесет година, где улична расвета делимично ради, итд, итд.

    Прегледајући старе фотографије улица које се налазе на потезу Клинички центар – “Житопродукт“, моји пријатељи су констатовали да је овај крај потпуно комунално неуређен, и да изгледа горе него пре 50 година.

    На крају, моје драге комшије из Заједно за Шумадију, желим и ја, вама да поставим једно питање, које гласи:

    ЗАШТО СТЕ ВИ МОЈЕ ДРАГЕ КОМШИЈЕ ИЗ ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ, ПОСТАЛИ МОЈЕ ОТУЂЕНЕ КОМШИЈЕ?

    Бранислав Пајић

  2. pazvljivo sam procitao ovaj tekst i ovaj intervju sase m.mislim da oni nisu normalni.sto pre da idete kod psihijatra.da li cela ta vasa ekipa,vladajuca lokalna vlast koristi neke droge?za neke licno znam da koriste,ali deluje mi da svi koristite.jel mislite da mozete da lazete nas ne komsije i dalje,jer vi ne mozete da nam budete komsije,necemo vas? vi lazete sami sebe ,a ko laze taj i krade.ne kraduckate ,vi kradete i sve ste pokrali.u kasi 0 dinara.e pa to ne moze,morate u zatvor.a pravo stanje stvari pokazace se kad odete sa vlasti ili u bajbok.zasto se vi toliko plasite,neka ga nedja neka se odmori malo od mukotrpnog rada,zlatko se malo upristojio od kad je izasao i u pravu ste jos nije gotovo,slede jos hapsenja i sudjenja,tek je pocetak,prva epizoda.

Odgovorite