DS: Vlast na izmaku se zadužuje zbog „lagodnosti“

- -
1

demokratska_strankaPredlog odluke o novom zaduživanju Grada Kragujevca je prilika da još jednom podsetimo građane Kragujevca na ponašanje lokalne vlasti, koja već godinama i sistematski ne poštuje opšte principe odgovornog fiskalnog upravljanja.

Iako postoji saglasnost nadležnih državnih organa za novo zaduživanje, ta činjenica ničim ne umanjuje kartastrofalnu situaciju u kojoj se nalaze finansije grada. To potvrđuje i činjenica da grad bez novih kredita ne može da funkcioniše. Ukupni dugovi grada su na nivou jednogodišnjeg realno ostvarivog budžeta, koji će biti prekoračen novim zaduživanjem.

Nakon novog zaduživanja ukupna zaduženost po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita iznosiće oko 2, 6 mlrd. dinara, što je rekordna zaduženost grada.

Osim dugoročnih i kratkoročnih obaveza po kreditima, postoje i ogromne neizmirene obaveze Grada prema javnim i komunalnim preduzećima, kao i dobavljačima za već izvršene usluge i radove. Ovakvim ponašanjem gradska vlast ne samo što urušava dobavljače, već dovodi i do stečaja svoja javna komunalna preduzeća, a najbolji primer za to je „Niskogradnja”.

Ponovo ističemo problem nepoštovanje principa transparentnosti i javnosti u radu u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom. Faktički je onemogućena javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija, a da ne govorimo o postavljanju pitanja odgovornosti za trošenje novca građana.

Najozbiljniju kritiku na predlog novog zaduživanja upućujemo na samu suštinu javnog duga i činjenicu da uopšte nije pokazano na šta će se koristiti novi krediti, i koji su to realni izvori prihoda kojima će se oni servisirati. Lakonsko obrazloženje Gradonačelnika da će se oko investicija tek dogovoriti, usput pominjući ulice Internacionalnih brigada, Radovana Mićovića, Partizanskih kurira itd., je potcenjivanje Kragujevčana, ali i odbornika, kao njihovih predstavnika u Skupštini grada. Podsećamo da su navedene ulice već u radu, i da se ne radi o novim projektima.

Kreditno finansiranje deficita tekuće likvidnosti je, kako je u svojoj izjavi za RTK rekao gradonačelnik, „samo radi lagodnijeg ponašanja na početku godine“, što je sramno i nedopustivo ponašanje kada su gradske finansije u ovako lošem stanju. Smatramo da je ova izjava u najmanju ruku skandalozna i da je to još jedan odraz nesposobnosti aktuelne vlasti da upravlja gradom, a da pri tome trajno ne oštećuje gradski budžet i građane Kragujevca.

Postavljamo pitanje gradonačelniku i njegovim ekspertima za finansije: kako i iz kojih će izvora biti vraćen ovaj kredit do kraja godine?

Ovog puta ukazujemo i na to da će se od kraja marta za svako kršenje propisanih rokova plaćanja zaračunavati zatezne kamate, što će sigurno dodatno opteretiti budžet grada. Novi zakonski propisi u ovoj oblasti uvode kontrolu plaćanja, ali i sankcije za neredovne platiše, koje prete čak i oduzimanjem imovine gradu ako ne plaća naručene radove.

Procene su da lokalna uprava u ovom trenutku, na ime neplaćenih poslova i usluga, duguje preko 2, 5 milijardi dinara, a mnogi ugovoreni poslovi su ostali bez pokrića. Najdramatičnija je situacija sa dugovanjima Direkcije za izgradnju grada koja sama duguje preko 1, 8 milijardi dinara. Budžet grada očekuje i dodatna obaveza za vraćanje zaduženja iz robnih rezervi. To se odnosi na pozajmicu mazuta od Republičke direkcije za robne rezerve za potrebe grejanja u prethodnom zimskom periodu.

Želimo da podsetimo javnost da se u odnosu na prošlogodišnje nalaze budžetske inspekcije i državne revizorske institucije situacija nije popravila ni u jednoj stavci koje su bile predmet primedbi i zbog čega su pokrenute i prekršajne prijave.

Stavljanje pod tepih realnih problema, obmanjivanje javnosti, pretnje onima koji iznose istinu na videlo, kao i zataškavanje stvarnog stanja stvari, a posebno prikrivanje prekršajnih i krivičnih dela neće još dugo biti moguće kao princip političkog delovanja od stvarnosti otuđene gradske vlasti.

1 komentar

  1. Ko sve ne prica o ekonomiji, ccccccc…. Ali dobro, kad je tako… A sta mislite o sledecem vi “pametni” DS… Srpski ministri i vlada već više od deset godina ne znaju koliko imaju državnih (vladinih) agencija ni čemu mnoge od njih služe. Poređenja radi, velika, ujedinjena Nemačka, ima samo šest vladinih agencija, Slovačka osam, a Srbija, jedna od dve najsiromašnije zemlje na Balkanu, čiji je društveni proizvod mizeran, ima više od 130 vladinih agencija, a tačan broj im još niko nije utvrdio. Niko tačno ne zna koliko je ljudi zaposleno u tim “telima”, ali je poznato da ovi fantomi godišnje koštaju građane Srbije blizu milijardu evra (tačnije, 820 miliona evra za prošlu godinu).

Odgovorite