DS: Kragujevac u još jednu godinu sa beskarakternim budžetom

- -
0

GrO Demokratske stranke smatra da se budžet grada Kragujevca i ove godine planira na nerealnim osnovama. Iako duže vreme insistiramo na racionalnom objašnjenjenju zašto to rade, do sada nismo uspeli da dobijemo odgovor. Ono što se može zaključiti na osnovu ignorisanja primedbi opozicije, koje se tiču budžeta, ukazuje na činjenicu da motivi ovakvog načina rukoviđenja budžetom aktuelne gradske vlasti mogu biti ili prikrivanje stvarnog stanja gradskih finansija, ili fiktivno prikazivanje prihoda, čime pokušavaju obezbediti aproprijacije koje nemaju realno pokriće.

U ovoj godini planirani rebalans budžeta od apsurdnih 10,3 mld din. će biti ostvaren sa oko 50%, i to sa uračunatim novim kreditima. To je u skladu sa našim procenama koje smo predstavili javnosti, uz upozorenja da će budžet imati ozbiljan deficit koji se ne planira zvanično, već se rebalansom pokriva kroz nova zaduživanja koja ove godine iznose 10 % ostvarnog budžeta.

Ovakvom politikom se samo potvrđuje da Grad nema realnih izvora za vraćanje dugova, kao i da se začarani krug kreditne zaduženosti stalno povećava, i da nije daleko trenutak kada više neće moći da se servisiraju dospele obaveze. U ovom trenutku ukupne obaveze, tj. dug Grada je preko 4 mlrd. dinara ili preko 80% ukupno realno mogućeg budžeta. Ovaj nivo zaduženosti je suprotan Zakonu o budžetskim sistemima.

Što se tiče Nacrta odluke o budžetu Grada Kragujevca za 2013. god. ukupni budžet se utvrđuje na nešto nižem nivou nego prethodne godine, ali je i dalje daleko od realnosti i ostvarenja u ovoj godini. Veliko iznenađenje je da se planira suficit od 313 mil. din. namenjen za otplate glavnice duga. Velika je nepoznanica kako će se to naredne godine ostvariti suficit, kada je očigledno da su i ovog puta prihodi precenjeni i nerealni.

Na strani prihoda se može konstatovati da je ona čudan skup i zbir stvarnih i fiktivnih ili teško ostvarivih izvora prihoda. Jedino su relativno realno planirani prihodi od poreza na zarade i transfernih sredstava, mada su u odnosu na ovogodišnja ostvarenja i ove pozicije precenjene za po 100 do 150 mil. din. S druge strane, planirani drugi prihodi, pre svega po osnovu imovine, se planiraju potpuno nerealno na nivou od, najblaže rečeno, čudnih 5, 2 mlrd din., naročito ako se i ove godine na ovoj poziciji očekuje najgora realizacija.

Na strani rashoda je uočljivo da su tekući rashodi projektovani u nivou 6,15 mlrd. din ili skoro 65 % ukupnih rashoda. Radi se o cifri koja prevazilazi ovogodišnje sveukupne budžetske rashode za preko jednu milijardu. Čak i da nema nikakvih drugih troškova, postavlja se pitanje kako će se pokriti svi planirani tekući rashodi.

Plan investicija je diskutabilan, jer nije transparentan, a i mogući izvori finansiranja su nerealni. Transferi nižim lokalnim nivoima vlasti su planirani na čak preko milijardu dinara, a ove godine će stvarno biti preneto nižim nivoima vlasti tek 20 – tak %, ili maksimum 180 miliona. Deo buddžeta predviđen za socijalna davanja je nedopustivo nizak i iznosi nepunih 3% ili 275 mil. Dinara. To je naravno planska veličina, a u realnosti je to još manje, jer ove godine za 10 meseci iznosi svega 140 miliona. Kreatori gradskog budžeta su tako i ove godine pokazali da je briga o najugroženijim slojevim stanovništva potpuno sporedna stvar za aktuelnu gradsku vlast. Sa druge strane dotacije nevladinim i sportskim organizacijama su planirane na nivou 306 miliona, uz napomenu da je to jedna od retkih stavki koja se i ove godine ostvaruje u punom obimu i da će sasvim sigurno premašiti planirani iznos. Istovremeno se za usluge kulture planira 17,5 miliona dinara ili 25 puta manje, a za poljoprivredu je planirano 92, 5 miliona ili svega1% budžeta.

Imajući sve ovo u vidu postavlja se i pitanje kakav je stvarni karakter budžeta, jer nije ni razvojni, ni socijalni, ni krizni. On je, najjednostavnije rečeno, nerealan i netačan, i pomalo sportsko – rekreativni. Na kraju želimo da kažemo da se GrO Demokratske stranke u Kragujevcu zalaže za konačno uvođenje pristupa tzv. „programskog“ planiranja budžeta, kojim se unose izmene u procesu, kako izrade i revizije budžeta, tako i pri donošenju odluka, a najvažnije je uvođenje mehanizma odgovornosti, kojim će morati da se dokumentuje svaki potrošeni dinar.

Nema komentara

Odgovorite