XVI Bijenala studentske grafike Srbije

- -
0

skcIzložba radova XVI Bijenala studentske grafike Srbije biće otvorena sutra u 20 sati u galeriji SKC-a.

Ono što na prvi pogled uočavamo u radovima kojima se nagrađeni autori XVI Bijenala studentske grafike predstavljaju publici je korišćenje klasičnih motiva (enterijera, pejzaža, akta). Način njihove konceptualizacije, izbor tehnike i vizuelnog jezika, međutim, govori o potrebi da se upravo ovi tradicionalni obrasci preispitaju, reinterpretiraju i osnaže. Savremenim promišljanjem ovih mladih umetnika dobijamo transfer iz klasičnog narativa u aktuelno iščitavanje.

Enterijer je glavna preokupacija Danijele Rupić. Sigurnost, toplina i udobnost koje ovaj prevashodno intimni prostor nosi, iskazani su u samom inventaru koji ga sačinjava. Taj efekat sigurnosti podriven je postupkom nagomilavanja detalja, različitih motiva i predmeta, proizvodeći osećaj skučenosti i teskobe. U ovoj osuđenosti na prostor uočava se konstantna čovekova potreba za boravkom unutar okvira, ali i snažni impuls da se iz njega istupi. Pažljivim izborom vizuelnog jezika Danijela uspeva da predstavi ambivalentnost koja upućuje jednako na slobodu kao i na ograničenost.

Na estetiku dečjih knjiga snažno se oslanja Tanja Stevanović, a njeno prevashodno interesovanje i polje delovanja – ilustracija, svojim vizuelnim jezikom utkana je i u medij grafike. Autorka u svojoj interpretaciji čuvene Ćopićeve basne „Ježeva kućica” uspešno uspeva da transponuje jezgrovite formulacije u sažete vizuelne predstave, pre znakovite nego narativne. Osnovne elemente basne, alegorijsko predstavljanje i izražene dramske konflikte, ona sugeriše na način koji uvažava mentalne i recepcijske mogućnosti najmlađe publike, kojoj je ovo štivo prvenstveno i namenjeno.

Tijana Miljković svoje aktove gradi na bazi realističkog prikazivanja. Ovaj pristup vidljiv je ne samo u obradi motiva, već i u njihovom formatu. Radovi izlaze iz okvira standardnog grafičkog lista i likovi nam se pojavljuju u prirodnoj veličini. Njihova karakterizacija data je kako u predstavljanju pridodatih im životinja, simbola materijalnih i duhovnih principa, tako i u načinu na koji su figure odevene. Ovako uhvaćen intimni momenat, po pravilu rezervisan samo za najbliže, razotkriva više nego obnaženost.

Svedena, gotovo apstraktna grafička rešenja Slavka Lukovića predstavljaju pejzaže. Sumnja koju autor iskazuje prema korišćenju ovog klasičnog motiva ogleda se u nazivima radova koji često nose naslove ili stihove novokomponovanih narodnih pesama. U ovom spajanju različitih kulturnih i subkulturnih obrazaca koji se obično ne percipiraju u istom miljeu, prepoznajemo duhovito poigravanje sa umetničkim žanrovima. Pejzaž je vraćen u kontekst iz koga je ovaj žanr i proizišao, a to je umetnost namenjena širokoj potrošnji i konzumaciji.

Radovi Šejme Prodanović reflektuju pristup umetnosti u kome se jasno izražava stav da umetnik ne može biti indiferentan prema društvenoj stvarnosti. Koristeći fragmente iz turističkih brošura, kao i sekvence iz različitih knjiga, novina, kataloga, Šejma ukazuje na simptome društva i posmatra ih sa dozom razumljivog i sasvim prirodnog skepticizma. Ove vizuelne beleške komentar su na percepciju posmatrača, kao i na reprezentaciju posmatranog.
Marija Đorgović

Nema komentara

Odgovorite