Proslava Dana državnosti – Izložba “Dimitrije Davidović u Kragujevcu”

- -
0

Narodni muzejU Godini Dimitrija Davidovića i modernog novinarstva u Kragujevcu Dan državnosti (Sretenje) biće obeležen, između ostalog, jednom izložbom pod nazivom “Dimitrije Davidović u Kragujevcu”. Izložba će biti otvorena u Galeriji Narodnog muzeja sutra u 18 sati.

Davidović je tvorac ustava koji je pokrenuo prve srpske novine, a ono sto je ustavom bilo proklamovano je, između ostalog i sloboda novinarstva. Izložbu su zajedno priredili Istorijski arhiv, Narodna biblioteka i Narodni muzej. U okviru izložbe biće predstavljen i rad Ustavne radionice Pravnog fakulteta.

Nema primerenijeg mesta gde bi ovaj jubilej mogao da se obeleži, nego što je Narodni muzej. Moram da izrazim čuđenje da je naša država bila do sada toliko indolentna. Jer zaista ne postoji ni jedno drugo mesto gde bi jedna takva godišnjica mogla da se obeleži, van Kragujevca, jer je na tom mestu bio prvi srpski dvor, nakon srednjeg veka, tu je bila i kneževska kancelarija i ostalo, po svoj prilici je na tom mestu prvi srpsku ustav i napisan ili bar odobren. I zbog toga mislim da bi država Srbija trebalo svake godine svoj Dan državnosti da proslavlja na ovom mestu – kaže Aleksandar Stamenković, direktor Narodnog muzeja.

Na dan otvaranja izložbe biće otvorena velika kapija Narodnog muzeja, kod Amidžinog konaka i to će biti zvaničan ulaz za sve posetioce. Narodna biblioteka je otpočela veliki posao digitalizacije sačuvanih rukopisa i dela Dimitrija Davidovića.

Mi smo u ovoj izložbi učestvovali sa našim eksponatima, a imamo Sretenjski ustav u orginalu koji je nekim čudom preživeo Prvi i Drugi svetski rat, tu su i Davidovićevi zabavnici, ne oni koji su štampani u Kragujevcu nego oni štampani u Beču, i naravno novine – kaže Mirko Demić, direktor biblioteke.

Goran Milosavljević, arhivista i istoričar Istorijskog arhiva Šumadije i jedan od autora izložbe, istakao je da se izložba sastoji od četiri celine, to su Davidovićeva biografija koja počinje njegovim rođenjem u Zemunu, 1789, prati sve važne momente njegovog života i poslove koje je obvaljao, sve do smrti koja ga zatiče 1838, u Smederevu, druga celina je “Borba za srpsku autonomiju i Sretenjski ustav”, treću celinu čini periodična publikacija Dimitrija Davidovića, sve ono što je izlazilo od Beča, preko Budima, do Kragujevca, dakle tipografija, priča o štampariji u Kragujevcu, “Novine Srbske” koje su u Kragujevcu izlazile 1834-1835, a četvrtu celinu čine Davidovićevi savremenici.

Nema komentara

Odgovorite