Otvorena izložba „Prestonička arhitektura Kragujevca“

- -
2

Povodom dva veka od proglašenja Kragujevca prvom prestonicom moderne Srbije, pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, sinoć je u Narodnom muzeju otvorena izložba pod nazivom “Prestonička arhitektura Kragujevca“, autora Veroljuba Trifunovića. Izložbu je otvorio Aleksandar Nenković, glavni urbanista grada Kragujevca.

Kao što znate Kragujevac je u centru Srbije, a sve se nešto događa oko njega. Zaobilaze ga putevi, zaobilaze ga pruge, zaobilaze ga dešavanja, i ova izložba nam na neki način pomaže da spoznamo svoje korene, da spoznamo svoje temelje, da vidimo da je Kragujevac ne samo zbog svog geografskog položaja, nego i zbog ljudi koji su se u njemu rađali, obrazovali i stvarali, bio prestonica Srbije u jednom dužem vremenskom periodu i da pokušamo da deo te stare slave, u budućnosti ipak vratimo Kragujevcu – rekao je Nenković.

Na ovoj izložbi prikazane su fotografije najznačajnijih objekata u gradu, izgrađenih u periodu od 1818. godine do početka Prvog svetskog rata.

Reč je o preko 50 reprezentativnih zgrada nastalih u vreme vladavine dve srpske dinastije – Obrenović i Karađorđević, poput Vojnotehničkog zavoda, Miloševog venca, Prve kragujevačke gimnazije, Podoficirske škole, zgrade Suda, Moskve, Prosvete itd.

Ova naša izložba je zapravo pravi početak obeležavanja dva veka Kragujevca kao prestonice. Ovde imate jedan niz interesantnih i možda, za mnoge ljude neviđenih fotografija koje nam opisuju razvoj života u Kragujevcu, od malog grada u otomanskoj imperiji do modernog grada kakav je danas – kaže Nenad Đorđević, direktor Narodnog muzeja.

Autor izložbe, Veroljub Trifunović je čovek bogate biografije, lične i profesionalne. Autor je vrednih knjiga o istoriji Kragujevca, pre svega istoriji arhitekture Kragujevca. Četiri decenije proveo je radeći u Direkciji za urbanizam i izgradnju Kragujevca. Ceo svoj radni vek posvetio je svom gradu – Kragujevcu, pratio njegov razvoj, u njega utkao svoje nade, ideje i vizije i doživeo njihovo ostvarenje.

Do tog perioda, do kraja Drugog srpskog ustanka, Srbi su živeli po selima, dok su u gradovima živeli samo Turci. Zaokret je napravljen po završetku Drugog srpskog ustanka, kada je Miloš odlučio da prestonica bude u Kragujevcu i to na jedan nov graditeljski način. On se nije uselio u nasleđene turske građevine, kao dotadašnji vladari, nego je osnovao potpuno nov grad, po čemu je Kragujevac postao prvi srpski grad, kada govorimo o modernoj istoriji. Vojna bolnica, Gimnazija – najlepši školski objekat u Srbiji, prva pruga koju je Srbija sama izgradila Lapovo-Kragujevac, najmoderniji industrijski kompleks u tadašnjoj Srbiji – Vojnotehnički zavod, Podoficirska škola, zgrada Suda, zgrada “Prosvete“, “Moskve“, zvonik Stare crkve.

Kragujevac je za taj jedan vek kroz arhitekturu prošao put od balkansko-orjentalnog stila do evropske secesije sa naznakama modernizma u industriji, i sigurno je bio jedan od najznačajnijih graditeljskih centara u Srbiji, i po svom simboličkom značaju i po kvalitetu objekata koji su onda podizani. Mislim da jedna od stvari za koju treba da se borimo, da prikažemo pravo mesto Kragujevca u prošlosti, ali takođe je važno da to držimo kao reper za razvoj u budućnosti – poručio je Trifunović.

2 Komentara

Odgovorite