KST: U subotu premijera drame “Otac”

- -
0

U subotu 19. januara u Knjaževsko srpskom teatru, premijerno će biti odigrana predstava, nastala po drami „Otac“ švedskog pisca Augusta Strindberga. Predstavu režira Marko Misirača, koji je adaptirao tekst i izabrao muziku, scenografiju je uradila Ana Kolbjanova, a kostime Jelena Janjatović.

U glavnim ulogama se pojavljuju Miodrag Pejković kao Kapetan, Katarina Janković, kao njegova žena Laura, Jovana Rakićević i Teodora Vukomanović, (polaznice Dramskog studija „Petar Pan“ iz Kragujevca), kao njihova kći Berta, Čedomir Štajn u ulozi Doktora Estermarka, Saša Pilipović kao Pastor, Slavica Radulović kao dadilja Margaret i Bogdan Milojević kao vojnik Ned.

August Strindberg je uz Ibzena jedan od najznačajnijih skandinavskih pisaca ali i evropskih književnika, koji su u drugoj polovini 19. veka, utemeljili modernu građansku dramu. Imao je ogroman uticaj na razvoj evropske i svetske dramaturgije, kao i pozorišnog stvaralaštva. Kritikovao je savremeno društvo, večnu borbu polova i sukobe mišljenja, koji dovode do destrukcije porodice.

Tragedijom „Otac“ (1887) iz tadašnjeg savremenog života, počeo je otvoreno da govori o borbi za prevlast u braku i o borbi polova u kojoj potencira „borbu mozgova“ i „psihičko ubistvo“. Rođen je kao dete siromašnog trgovca i sluškinje, što je obeležilo njegov dalji pogled na život i porodicu. Ženio se tri puta, ali je često je bivao obeležen kao ženomrzac, što verovatno i nije mnogo čudno kada se zna da ga je prva supruga ostavila zbog svoje ljubavnice, što je Per Enkvist opisao u drami „Noć tribada“.

Kao čovek koji porodicu karakteriše kao „milostivu instituciju za komotne žene, mirnu luku za očeve i pakao za decu“ Strindberg, kao da nikada nije odrastao, ali se svom snagom borio da dokuči odnose među polovima, pre svega kroz sukobe, koji dosežu ponore ljudske psihe.

„Dramski sukob u „Ocu“ je večan, univerzalan i vanvremenski – sukob dve volje, očinstva i materinstva, muža i žene, jednog nezadovoljstva protiv drugog, neostvarenosti jednog protiv neostvarenosti drugog, majke protiv oca, polovine jednog bića protiv polovine drugog – do neminovne i konačne propasti“, kaže reditelj.

Sve likove u predstavi povezuje nesporazum i obostrano nerazumevanje. Rečima će jedni drugima naneti neizlečive rane, ali njihov dosledan ego neće im dozvoliti da pokušaju da razumeju i spoznaju jedni druge, već lukavošću i besmislenom upornošću teže da svako nastavi u svom pravcu do Pirove pobede.

Zanimljivo je da je predstava „Otac“ igrana u kragujevačkom teatru pre 45 godina u sezoni 1973/74, ali nema sumnje da je tema još uvek aktuelna i da se sukob o kome govori, još nije razrešio.

Šveđani slave Strindberga kao dramskog pisca, pesnika, kritičara i slikara, koji je u isto vreme naturalista i simbolista, naučnik, ali i mistik, aristokratski snob i pripadnik proleterijata. U njegovim delima prepoznaju se „kratki rezovi“ iz njegovog života, pa je linija između istine i sna, lične drame i pisanog teksta, u njegovim delima veoma tanka.

Nema komentara

Odgovorite