Izložba Wo Men, Aleksandre Popović

- -
0

Sutra u 20 sati, u Kontakt galeriji SKC-a, biće otvorena izložba Wo Men, Aleksandre Popović, koju će publika moći da pogleda do 4. novembra.

Tokom prethodnih godina, kroz medije i opštu javnost, sve češće čujemo kako žene postaju samostalnije i emancipovanije, kako sada one mogu potpuno same da kreiraju svoju stvarnost, sve do ocena da su, u današnjem poretku snaga, muškarci postali gotovo nepotrebni. Da li je zaista tako?
Prateći priče žena razvijenog, ali ukroćenog animusa, žena koje svoju rodnu ulogu igraju u saglasju sa svojim ženskim identitetom, ali koje svojim znanjem, kreativnošću, metodičnošću, savešću i snagom, danas osvajaju i poslednje domicile mačizma, ovo svojevrsno umetničko istraživanje otkrilo je da su one MORALE postati jake, uprkos tome što često ocenjuju da intimno to nisu želele. Suštinsko urušavanje viševekovne bihejvioralne matrice koja je muškarcima dodeljivala ulogu stvaralaca, a ženama potrošača, neminovno je kreiralo stvaranje novih rodnih ekvilibrijuma. Potpuno novi odnosi koji odlikuju početak ovog veka, zasnovani su na afirmaciji pola koji i dalje nazivamo nežnijim. Ova nova ravnoteža značajno je pomerila težište muške dominacije u odnosu na pre samo deceniju ili dve. Fotografije u ovom projektu precizno fokusiraju efekte trenda po kom muškarci, čini se, sve češće biraju liniju manjeg otpora, dok su žene, izostankom podrške, primorane da višestruko nadograđuju sopstvenu snagu ličnosti, budući da je to jedina snaga na koju mogu da se oslone.
Da li je znanje moć? Da li je harizma nadogradiva? Kako se ove žene snalaze u muškom svetu?
Uprkos odlučnosti autorke da se ne opravdava, važna je činjenica da ovaj projekat lično ne smatra feminističkim. Naprotiv, to je presek sadašnjeg stanja, bez ocenjivanja polazišnih tačaka.
Ko su žene u ovom projektu?
Fotografije predstavljaju žene različitih profesija, koje su u svakodnevnom životu, prilagođavanjem i diskretnim evoluiranjem pronašle balans snage koja im je potrebna za opstanak i iskonske ženstvenosti. One su priznate umetnice, nepokolebljive advokatice, fotografkinje suštine, stručne psihološkinje, samohrana majka…

Žene koje su MORALE da budu jake kako bi opstale.

OBUKLA SAM TVOJE GAĆE DRAGI…
Obukla sam tvoje gaće dragi, one domaćinske što ih odavno ne nosiš.
Obukla sam tvoje gaće dragi, one bele što ih izbegavaš jer su odavno izašle iz mode.
Obukla sam tvoje gaće dragi, žilet ti neću dirati, znaš da imam svoj uložak i pastu.
Obukla sam tvoje gaće dragi, neće ti trebati pošto si po ceo dan u toj ležaljci pred televizorom.
Obukla sam tvoje gaće dragi, učinilo mi se da mi dobro stoje uz tvoje cigare, inače si prestao da pušiš od kada si gaće promenio.
Obukla sam tvoje gaće dragi, bolje upijaju znoj dok istovaram robu u magacinu.
Obukla sam tvoje gaće dragi, od posla ne stižem da operem svoje, tebi i onako nisu potrebne ispod spavaćice.
Obukla sam tvoje gaće dragi, niko neće ni da primeti da nisu moje, stoje mi kao salivene, uz sve ostalo što me je snašlo.
Obukla sam tvoje gaće dragi, nekako mi se bolje slažu uz ono prugasto odelo, koje više ne nosiš od kada si napustio posao i ugojio se.
Obukla sam tvoje gaće dragi, danas imam naporan dan sa investitorima, nekako su mi mekše i udobnije.
Obukla sam tvoje gaće dragi, snimaće me samo do pola, ne utiču na lepotu.
Obukla sam tvoje gaće dragi, snimaće me samo od pola i tako sam lepa.
Obukla sam tvoje gaće dragi, nekako sam opuštenija u njima, a moram do kraja dana da završim projekat.
Obukla sam tvoje gaće dragi, imam utisak da su mi oštrije fotke u ovim mekanim pamučnim gaćama.
Obukla sam tvoje gaće dragi, uz njih je sve nekako belo, čisto, lirski jasno, čak i tvoje mesto u mojoj scenografiji bez njih.
Obukla sam tvoje gaće dragi, one domaćinske, i onako si zaboravio šta je napred, a šta pozadi.
Obukla sam tvoje gaće dragi, samo da uspavam bebicu da ti ne smeta dok sanjaš.
Obukla sam tvoje gaće dragi, ako me uopšte čuješ ispod tog jastuka.
Obukla sam tvoje gaće dragi, nekako se osećam snažnijom u njima, baš onoliko koliko si ti propao.
Obukla sam tvoje gaće dragi, ali vraćam ti ih čim izraziš želju da odeš bez povratka.
Obukla sam tvoje gaće dragi… dragi!!! draaagiiiii! Zdimio je kod mame…
Ljubiša Simović

Aleksandra Popović je rođena 1981. godine u Kruševcu. Završila gimnaziju, društveno jezički smer. Diplomirala 2004. na Akademiji umetnosti BK u klasi profesora Milana Aleksića. Specijalističke studije, smer Menadžment kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka završila je 2009. godine.
Samostalne izložbe:
2016. Wo Men , Srpski kulturni centar u Istri, Pula, Hrvatska
2016. Wo Men , Umetnička galerija, Kruševac
2015. Wo Men , Galerija Ozon, Beograd
2012. „Fejs“ ,Salon 77, Niš
2011.“Fejs“, Umetnička galerija, Kruševac
2011. „Fejs“, Narodni muzej, Kraljevo
2010. „Fejs“, Kulturni centar, Požega
2010. „Fejs“, Gradska galerija“, Užice
2009. „Travnička hronika“, Galerija Magacin, Beograd
2007. „Dnevnik“, Umetnička galerija, Kruševac
2006. „Dnevnik“ , Galerija Artget, Beograd
Dobitnik je druge nagrade na Oktobarskoj izložbi 2004. godine Imala je više od 50 grupnih izložbi, od kojih se izdvaja izložba Prepoznavanje koja je predstavljena u Podgorici, Nišu, Kraljevu, Kruševcu, Čačaku, Kumanovu i Sofiji…
Osnivač je Fabrike fotografa. Docent na Novoj akademiji, gde predaje na osnovnim studijama Vizuelne umetnosti.

Nema komentara

Odgovorite