„Džast merid“ u Teatru

- -
0

Najnovija predstava Knjaževsko-srpskog teatra, „Džast merid“, koju je po tekstu Dunje Petrović režirao Vojin Vasović, na programu je sutra, od 20 časova.

To je priča koja se dešava sada i ovde. U vremenu u kome se više živi od snalažljivosti nego od novca, dovijanje je postalo gotovo zanimanje po sebi. A oni su majstori dovijanja. Trojica najboljih prijatelja, papučić Dobrica, muljator Lepi i štreber Vektor, stavljeni su pred veliki izazov – kako da za 10 dana, sa 0 dinara, organizuju Dobričino venčanje, a sve to pod budnim okom Dobričine buduće Tašte, sledeći nemoguće zahteve njegove devojke Sandre, od koje se krije samo jedna sitnica – da budžeta nema. U toku svih mogućih i nemogućih svadbenih zadataka koje će ovi momci morati da reše, i prijateljstvo će biti stavljeno na test, jer Sandra nije jedina od koje se nešto krije.

U predstavi igraju Čedomir Štajn, Dušan Stanikić, Nikola Milojević, Miroslav Petrović, Nada Jurišić i Aleksandar Milojević. Scenograf je Ana Kolbjanova, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković Trnda, koreograf Sanja Matejić, inspicijent Rada Jovanović.

Dunja Petrović, autorka teksta:

Vreme i mesto u kome živimo pruža beskonačan potencijal za komediju… i apsurd. U okolnostima u kojima se više živi od snalažljivosti nego od novca, dovijanje je postalo gotovo zanimanje po sebi. To je bila polazna tačka mog komada. I zato su glavni likovi majstori upravo tog zanata. Lepi ima krupne ambicije, iako je trgovac na sitno; muljator koji živi od danas do sutra u neprestanim pokušajima da se domogne lake love… ili bilo kakve love. Vektor je uštogljeni fizičar, jedan od onih preškolovanih, nesnađenih ljudi. Od njega se uvek mnogo očekivalo, baš kao što se i sada mnogo očekuje… da plati čak 3 zaostale kirije. I treći među njima, Dobrica, mladoženja. On je zaglavljen u dugoj vezi, koja je mnogo više od toga – to je zajednica… ekonomska. Pošto je u poziciji u kojoj je izdržavan od strane svoje devojke, onda i on mora da izdržava štošta… recimo, njenu majku u čijem stanu živi. To su ljudi koje svako ima u svom okruženju. Ali nisu samo oni slika nas. Sandra, Dobričina devojka, ne samo da je morala da ode u „beli svet“ Arapskih Emirata, već se bavi lajf koučingom, izmišljenim zanimanjem za sve koji ne umeju da žive sa sobom. Njena majka opterećena je podmlađivanjem u trci sa vremenom koje ju je pregazilo. Ciga Džomla rentira sopstenve burme za kesicu lešnika, Rubeola mašta da postane volonter, crkve skupljaju lajkove na fejsbuku, dok im popovi imaju zabranu izlaska iz zemlje, a niču i fantomske agencije u kojima se traži „preko 25 godina radnog iskustva i do 30 godina starosti“. E u takvim okolnostima, ovi momci moraju da organizuju svadbu za 10 dana sa 0 dinara. A zašto svadbu, ako ne zbog papira – zar ima jačeg povoda da se neko upusti u tu avanturu danas?! I dok bi se u Nemačkoj, recimo, ovaj komad smatrao komedijom apsurda, ovde se, na žalost, više čini kao realizam. Naravno, uvila sam ga u lagani vodviljski format, kako bi nas prevashodno terao na smeh, ali za one koji vole da čitaju između žanrova, biće tu i ozbiljnijeg štiva. A srećan kraj se podrazumeva, jer „ako nije dobro, to onda i nije kraj“.

Nema komentara

Odgovorite